Поэтасул кверазда пинкьал

ТIадбан гьекъезе байбихьаралдаса гургинаб кIикъого сон тIубаялда бан, араб шамат къоялъ, юбилей букIана магIарулазул цо машгьурав шагIирасул.

Гьеб къоялъ берзукьа тIагIарав поэт битIун анкьидаса вуссана инсул сверуде. Точнее, вачIана лъавуде.
Кив вукIарав, щиб «бекьулев» вукIарав, цадахъ «рекьарилел» щал рукIаралали лъалев чи я Союз Писателеялда, я магIарул казияталда гьечIоан.
Гьорон куцги бугоан юбилярасул, ссун бералги ругоан, даим кенчIолел рукIунел, сородулел квералги ругоан. ХIатта пинкьалцин рахъун ругоан, пероги бокалги гурони кодоб кквечIел поэтасул хIеренал кверазда.
ГIумруялъ хъвадарулевги вукIун, неожиданно пуруц кквей бигьаяб пиша гурелъулха, гьалмагъзаби.
Гьединал ишазул устар, тIадегIа-наб категориялъул специалист — эксперт ГIалигъалбацIовасдацин кIве-чIо поэт-пахарасе чIванкъотIараб диагноз лъезе. Яги недобор батизе бугила (шагьи-пара кодоса лъугIиялда бан) яги перебор букIине бегьулила (после длительного запоя).
Нилъерго мацIалде буссинабуни, сваказавун вуго халкъияв поэт «ихдалил рекьуца».
ПалхIасил, поэт-труженик заслуживает «ЗахIматалъул ударник» абураб эбелаб орден каранда базе.
Жеги лъикI букIина, киналгIаги наградабиги кьечIого, къвакIараб жадул цо бокалги тIун, живго жиндаго тани.